Aritmije kod dece
Srčane aritmije veoma su česta pojava kod dece. Još je češća pojava uplašenih roditelja koji primete da njihovom detetu srce kuca malo brže nego što oni misle da treba. Svako dete koje se javi sa ovim smetnjama treba detaljno klinički pregledati i obavezno uraditi EKG, bez obzira da li se dete požalilo na nepravilan/ubrzan rad srca ili je roditelj primetio.
Naravno da je u najvećem broju slučajeva sve u redu sa dečjim srcem, ali u ovakvim slučajevima oprez je neophodan.
Retko bolest u pitanju…
Normalne (fiziološke) varijacije srčanog rada veoma su česta pojava kod dece. I u ovakvim slučajevima nikako se ne radi o bolesti. Međutim, postoje patološke tahikardije (ubrzan rad srca) koje mogu biti veoma opasne, iako se veoma retko javljaju.
Kod dece normalne vrednosti brzine srčanog rada zavise od uzrasta, ali i od telesne mase i visine deteta. Takođe, neka stanja menjaju brzinu rada srca. Na primer, povišena telesna temperatura uvek ide sa ubrzanjem srčanog rada i to je potpuno normalno. Takođe, postoji i pravilo – što je dete manje, srce brže radi. Tako, na rođenju je gornja granica oko 220 otkucaja u minuti, dok tokom prve godine srce ne bi trebalo da radi brže od 160-180 otkucaja u minutu.
Kod predškolaraca gornja granica je oko 120/min, a školska deca i adolescenti se računaju kao odrasli, pa je svaka fekvenca preko 100 otkucaja u minuti tahikardija koja treba da se proveri kod pedijatra.
Situacije u kojima srce i treba brže da radi
Ovo su takozvane fiziološke tahikardije koje treba razlikovati od patoloških koje traže praćenje ili lečenje. Zajednička karakteristika ovih bezopasnih tahikardija je da prestanu kada prestane njihov uzrok. Ubrzan srčani rad možemo očekivati tokom fizičke aktivnosti deteta i u stanjima emotivnog stresa.
Visoka telesna temperatura dovodi do ubrzanja srčanog rada, kao i stanja kada dete izgubi dosta tečnosti (dehidracija). Slično je i kod dece koja pate od nižeg arterijskog pritiska koja po pravilu imaju nešto bržu srčanu frekvencu od dece koja imaju normalne vrednosti arterijske tenzije. Deca koja se inhaliraju lekovima kod bronhitisa ili astme neretko prijavljuju da im srce brže radi.
Na šta može da ukazuje tahikardija?
Postoje dve grupe dece koja pate od tzv. patoloških tahikardija. Prvu grupu čine deca koja imaju neku urođenu ili stečenu bolest srca i redovno se prate kod kardiologa. U toku tog praćenja se može očekivati pojava tahikardije o čemu se unapred upozore roditelji. Ovi pacijenti zahtevaju posebnu pažnju i treba što pre da se jave dečjem kardiologu jer dugotrajno lupanje srca može iscrpeti ionako oštećeno srce.
Druga grupa dece su ona koja nemaju manifestnu bolest srca, a ipak imaju tahikardije. Naime, kada se ova deca detaljno ispitaju ne može se naći urođena srčana mana ili neka stečena bolest srca koja je uzrok tahikardije. Uzroci tahikardija kod ove dece se kriju u finim promenama u strukturi srca koje se ne mogu videti na ultrazvučnom pregledu srcu. Dečiji kardiolozi kod ove dece koriste posebne dijagnostičke metode kako bi došli do dijagnoze.
Dijagnostika
Pored detaljnog kliničkog pregleda, prvi korak ka dijagnozi je elektrokardiogram (EKG). EKG može dati podatke o vrsti eventualnog poremećaja ritma, ali samo snimanje traje kratko (obično ne duže od 30 do 40 sekundi) pa se ne može uvek uhvatiti tahikardija.
Kada se dete žali na često lupanje srca planira se i 24-časovno snimanje EKG-a (24h holter EKG), a kada za to postoji indikacija radi se i test opterećenja. O ovim dijagnostičkim metodama odlučuje pedijatar-kardiolog i tumači nalaze.
Kako se leče tahikardije?
Većina tahikardija kod dece se ne leči. Tahikardije same po sebi nisu bolest, one su eventualno simptom neke bolesti. Dakle, najpre treba otkloniti uzrok koji je doveo do ubrzanja srčanog rada. Recimo, kada spustimo telesnu temperaturu, prođe i tahikardija. S druge strane, lečenje patoloških tahikardija (koje zahtevaju terapiju) se sprovodi lekovima koji se zovu antiaritmici.
Terapiju određuju dečiji kardiolozi, a tretman zahteva mnogo strpljenja kod deteta, roditelja, ali i lekara. Kada lekovi ne deluju, ili kada je jasno da se radi o trajnom poremećaju ritma (koji neće proći sa rastom i definitivnim formiranjem dečijeg srca) pribegava se posebnoj vrsti ispitivanja koje se zove elektrofiziološka studija.
Hitno kod lekara:
- Ako dete kome lupa srce ima vrtoglavice, omaglice ili izgubi svest
- Ako se dete požali da mu srce neobično brzo i jako radi u toku fizičke aktivnosti, a tada ima i vrtoglavicu i malaksalost
- Ispitivanje je obavezno i za decu koja iz čista mira osete naglo i veoma brzo lupanje srca. Ovo lupanje isto tako naglo i prestaje i veoma je važno uhvatiti ga na EKG-u
Kratkotrajne i bezazlene tahikardije (bez vrtoglavice, malaksalosti, znojenja, omaglice) su obično rezultat rasta i razvoja dece, ali i njihovog emotivnog statusa i nisu razlog za odlazak kod lekara. Kada traju dugo, kad se deca žale da ih teško podnose ili ako se prečesto javljaju treba se obratiti pedijatru koji prati dete i koji će odlučiti ima li ima potrebe da se dete uputi dečijem kardiologu na ispitivanje”.