Kako razgovarati sa decom o traumatičnom događaju?

Pratite da li dete pokazuje volju za razgovorom i ukoliko da, iskoristite taj trenutak. Kada vam deluje suprotno od toga i vidite da je dete nezainteresovano, sačekajte malo. Kao roditelj ćete sigurno znati da pogodite pravi trenutak, samo budite strpljivi.

Pitajte ih šta znaju o događaju i kako se osećaju povodom toga.

Saslušajte ih, dajte im vremena, a onda objasnite da je to što osećaju potpuno normalno. Iskreno podelite sa njima svoja osećanja (``Da, i mene je sam događaj zabrinuo i rastužio``).

Objasnite im da se takve stvari dešavaju retko, da su sada sigurni i da će sada svi odrasli (roditelji, učitelji, policija) raditi na povećanju bezbednosti.

Pratite znake traumatizacije (kako spavaju, kako jedu, da li završavaju školske obaveze, pratite nivo uznemirenosti, igru, druženje sa ostalom decom) i reagujte na vreme. Potražite stručnu pomoć kada utvrdite da je potrebna, makar i savetodavno.

Podelite ovaj način komunikacije sa drugim roditeljima iz okruženja. Neka svi znaju koliko je bitno razgovarati i saslušati svoje dete.